Pogled na... - Srbija

Kriza: Srbija u visoko rizičnoj zoni

Visoki spoljni i rastući javni dug Srbije su ranjiva mesta za prelivanje krize iz Evrope i zbog toga je važno da se poštuju pravila fiskalne odgovornosti, ocenio je danas u Beogradu ekonomista Svetske banke Ron Hud.

Fiskalna konsolidacija je ključno pitanje za Srbiju i druge zemlje Zapadnog Balkana, kazao je on na predstavljanju prvog "Redovnog ekonomskog izveštaja za jugoistočnu Evropu" koji obuhvata Srbiju, Kosovo, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Crnu Goru i Albaniju.

Hud, koji je vodeći ekonomista Svetske banke u sektoru za smanjenje siromaštva i ekonomsko upravljanje za region Evrope i Azije kazao je da dobar znak za Srbiju predstavljaju i dobri rezultati Nedelje štednje i da je potrebno nastaviti dobre odnose sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Prema rečima Huda, koji je i autor izveštaja, dublja integracija sa Evropskom unijom (EU) ostaje najbolja perspektiva za ekonomski rast zemalja Zapadnog Balkana i pored usporavanja svetske privrede i previranja u evrozoni.

"Projekcije rasta u tom regionu su 2,5 odsto u 2011. i 2,1 odsto u 2012. godini, ali čak i tako skromne projekcije rasta podrazumevaju da će kriza u evrozoni biti razrešena na odgovarajući način", kazao je Hud.

Kako je dodao, ukoliko se kriza pogorša, ekonomski rast u zemljama regiona mogao bi da bude mnogo niži.

Prelivanje krize kroz trgovinu i finansije

Hud je kazao da će se efekti daljeg globalnog usporavanja privrede i produžetak neizvesnosti oko krize u evrozoni preliti na privrede zemalja regiona kroz trgovinu i finansije, koje uključuju i priliv direktnih stranih investicije, kreditiranje i priliv doznaka.

Prema njegovim rečima, trgovina sa EU je ključni pokretač izvoza i ukupnog ekonomskog rasta u zemljama regiona i predstavlja između 30 odsto i 50 odsto njihovog BDP.

Kako je naveo Hud, u 2010. godini 58,2 odsto ukupnog izvoza šest zemalja jugoistočne Evrope išlo je ka EU, najvećim delom u Italiju i Nemačku, a investitori iz EU predstavljaju najveći ukupni izvor direktnih stranih investicija u region, sa neto prilivom većim od dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

On je dodao i da prisustvo stranih banaka predstavlja još jedan kanal mogućeg uticaja evropske krize na zemlje regiona jer udeo stranih banaka u ukupnoj aktivi bankarskog sistema regiona iznosi oko 89 odsto.

"Bez obzira na činjenicu da bankarski sistemi u zemljama regiona deluju otporno, uz visoku likvidnost i značajne rezerve kapitala, postojeći rizici kreditiranja i finansiranja se uvećavaju", kazao je Hud.

Na rast rizika, dodao je, pre svega utiču nepovoljni događaji u EU, porast problematičnih kredita u bankama mnogih zemalja regiona i usporeni ekonomski rast.

Šest indikatora ranjivosti

Hud je upozorio da su gotovo sve strane banke u zemljama regiona iz EU, a banke iz Grčke i Italije drže skoro polovinu imovine. "Dodatni stres za njihove matične banke mogao bi eventualno da stvori novu kreditnu krizu u ovom regionu", ocenio je on.

Prema njegovim rečima, finansiranje će verovatno ubuduće predstavljati ograničavajući faktor.

"Spoljni dug je porastao, a pad privrednog rasta u zemljama regiona može smanjiti prilive u državnu kasu, što bi povećalo pritisak na javne finansije", kazao je Hud.

U ekonomskom izveštaju za jugoistočnu Evropu, koji će se objavljivati u novembru i maju, navodi se da je fiskalna situacija u zemljama regiona i dalje krhka i da je potrebno da vlade ponovo stvore fiskalne rezerve i pripreme se za konsolidaciju rashoda.

Hud je naglasio da je za nastavak ekonomskog rasta zemalja regiona potreban nastavak strukturnih reformi i da pokretači rasta budu investicije i poboljšanje produktivnosti.

U izveštaju se navodi i šest indikatora ranjivosti na prelivanje dužničke krize i krize u evrozoni na zemlje regiona.

Prema tim rezultatima Srbija je u visoko rizičnoj zoni po finansijskoj povezanosti, nivou spoljnog duga i deficita računa tekućeg plaćanja.